Uvod u istoriju atletike Srbije

Kroz istoriju, atletika je bila ogledalo društvenih promena i razvoja sporta u Srbiji. Od prvih trkačkih koraka na stazama Valjeva do savremenih stadiona, atletika je zabeležila značajne trenutke. Ovo putovanje kroz decenije nije samo priča o sportu, već i o ljudima, događajima i transformaciji koja odražava duh nacije. Evo nekoliko značajnih godina:

Rane godine

1. Prva atletska takmičenja pojavila su se u prvoj deceniji 20. veka.
2. Atletska trka Valjevo-Jovanje održana je 1906. godine.
3. Prvu atletsku sekciju osnovalo je Gimnastičko društvo “Dušan Silni” 1908. godine.
4. Srpski olimpijski klub osnovan je 14. februara 1910. godine.
5. Prvo učešće srpskih sportista na Olimpijskim igrama bilo je 1912. godine u Stokholmu.

Period između dva svetska rata

Važni momenti za atletiku između dva svetska rata:

• 1919 – Održano prvo atletsko takmičenje posle Prvog svetskog rata u Velikom Bečkereku.
• 1920 – SD Jugoslavija osnovala prvu atletsku sekciju u Beogradu, usledilo je prvo prvenstvo Jugoslavije u Zagrebu.
• 1921 – Formiran Jugoslovenski lakoatletski savez u Zagrebu, i Beogradski atletski podsavez.
• 1923 – Priznati prvi ženski atletski rekordi.
• 1925 – Veliki Bečkerek domaćin prvenstva države sa 211 takmičara i 66 takmičarki.
• 1930 – Održano prvo ekipno prvenstvo Jugoslavije.
• 1934 – SD Jugoslavija osniva prvu žensku atletsku sekciju

Atletika posle drugog svetskog rata

Nakon Drugog svetskog rata, atletika u Srbiji je doživela znatan razvoj. Neki od najbitnijih događaja uključuju:

• 1946 – Nastavak organizovanja atletskih takmičenja i reaktivacija atletskih klubova.
• 1950-te – Učestvovanje jugoslovenskih atletičara na Olimpijskim igrama i drugim velikim međunarodnim takmičenjima, uz postizanje značajnih rezultata.
• 1962 – Beograd je bio domaćin Evropskog prvenstva na otvorenom, što je bio veliki korak za promociju atletike u zemlji.
• 1970-te – Razvoj atletske infrastrukture, izgradnja stadiona i atletskih terena.
• 1980-te – Pojava i razvoj talenata koji će kasnije postati vrhunski atletičari, poput Dragutina Topića.
• 1990-te – Održavanje velikih međunarodnih takmičenja u Srbiji, uprkos teškoćama zbog političkih i ekonomskih problema u zemlji.

Atletika u modernoj Srbiji

Atletika u modernoj Srbiji nakon 2000. godine ima nekoliko ključnih trenutaka:

• 2000-te – Ulaganje u infrastrukturu i modernizacija stadiona.
• 2008 – Osvojena zlatna medalja na Evropskom prvenstvu u krosu od strane atletičarke Olivere Jevtić.
• 2012 – Asmir Kolašinac osvaja zlatnu medalju u bacanju kugle na Evropskom prvenstvu u atletici u dvorani.
• 2013 – Ivana Španović osvaja bronzu u skoku u dalj na Svetskom prvenstvu u atletici.
• 2016 – Ivana Španović postaje evropska šampionka u skoku u dalj na dvoranskom prvenstvu.
• 2017 – Beograd domaćin Evropskog dvoranskog prvenstva u atletici.
• 2020 – Unapređenje nacionalnog atletskog programa i podrška mladim talentima.
• 2023 – Ivana Španović (Vuleta) osvojila je prvo mesto na Svetskom prvenstvu u atletici.

Međunarodni uspesi

Najznačajnijij međunarodni uspesi su:

• Vera Nikolić – Dvostruka evropska šampionka na 800 metara iz 1966. i 1971. godine.
• Dragan Zdravković – Evropski šampion u dvoranskom atletskom takmičenju na 3000 metara iz 1983. godine.
• Dragutin Topić – Zlato u skoku u vis na Evropskom prvenstvu 1990. godine.
• Ivana Španović (Vuleta) – Osvojila brojne medalje na evropskim i svetskim prvenstvima u skoku u dalj.
• Asmir Kolašinac – Zlato u bacanju kugle na Evropskom dvoranskom prvenstvu 2015. godine.
• Emir Bekrić – Bronza na 400 metara s preponama na Svetskom prvenstvu 2013. godine.

Značajne figure

U istoriji srpske atletike, pojedine ličnosti su se istakle svojim dostignućima i doprinosom, ostavljajući neizbrisiv trag na atletsku mapu ne samo Srbije već i sveta. Ove značajne figure nisu samo šampioni svojih disciplina, već su i ambasadori sporta koji inspirišu nove generacije atletičara. Od trkačica srednjih staza, preko skakača u vis, do bacača kugle, njihove priče su dokaz odricanja, posvećenosti i sportskog duha koji krase srpsku atletiku. U narednim podnaslovima, osvetlićemo njihove živote i uspehe koji su obogatili sportsku istoriju Srbije.

Legende atletike

Legende atletike ne merimo samo po sekundama ili centimetrima, već i po njihovom neizbrisivom uticaju na sport i društvo. U srpskoj atletici, imena kao što su Vera Nikolić, Dragutin Topić, i Ivana Španović ne predstavljaju samo rekordne brojke, već i priče o neustrašivosti, upornosti i strasti. Njihovi uspesi transcendiraju atletske staze i igrališta, prodrljavši u srca navijača i postavši deo nacionalnog ponosa.

Vera Nikolić

Vera Nikolić predstavlja jednu od najsjajnijih zvezda u istoriji srpske atletike. Rođena 23. septembra 1948. godine, ova izuzetna srednjeprugašica zasenila je konkurenciju svojom dominacijom na 800 metara. Sa dve zlatne medalje osvojene na Evropskim prvenstvima 1966. u Budimpešti i 1971. godine u Helsinkiju, Vera je postavila standarde za sve buduće generacije srpskih trkača. Njen svetski rekord na 800 metara, postavljen 1968. godine, stajao je kao izazov za atletičarke širom sveta. Verina karijera je bila više od niza trka; bila je inspiracija koja je pokazala da se sa talentom, posvećenošću i upornošću može dostići vrh svetske atletike.

Dragutin Topić

Dragutin Topić je ime koje se sa divljenjem izgovara u svetu atletike. Ovaj vrhunski srpski skakač u vis započeo je svoju impresivnu karijeru kao tinejdžer, osvojivši zlatnu medalju na Svetskom juniorskom prvenstvu 1989. godine. Njegov neumorni duh i izuzetan talenat doneli su mu evropsku titulu 1990. godine, a tokom karijere se više puta dokazivao kao šampion, obarajući nacionalne i međunarodne rekorde. Topić je ostao upamćen ne samo po svojim sportskim dostignućima, već i po harizmatičnosti i strasti.

Dragan Zdravković

Dragan Zdravković je jedan od najistaknutijih jugoslovenskih srednjeprugaša. Svojim trkačkim umećem na 3000 metara, posebno u dvoranskim takmičenjima, Zdravković je postavio visoke standarde i ostavio dubok trag u atletskom svetu. Njegov najznačajniji uspeh bio je 1983. godine kada je osvojio zlatnu medalju na Evropskom dvoranskom prvenstvu, dokazujući da su marljivost i predanost ključ uspeha. Draganov uspeh je bio inspiracija za mnoge mlade atletičare i atletičarke, doprinoseći razvoju srednjoprugaške discipline u regionu.

Trenutni šampioni

U svetu atletike, mladi talenti nastavljaju da pišu istoriju, nadmašujući svoje prethodnike i postavljajući nove granice mogućeg. U Srbiji, oni nisu samo nosioci medalja i rekorda, već i simboli nacionalne snage i izdržljivosti. Dok nastavljaju da brane boje svoje zemlje na međunarodnoj sceni, oni inspirišu novu generaciju atletičara svojim dostignućima i predanošću. Njihova tekuća karijera i nedavni uspesi svedoče o zdravom stanju atletike u Srbiji i budućim obećavajućim poglavljima koja tek treba da budu napisana.

Ivana Vuleta

• 2009: Zlato na Evropskom juniorskom prvenstvu.
• 2013: Prva srpska medalja na Svetskom prvenstvu u atletici.
• 2015: Svetsko prvenstvo u dvorani, bronza.
• 2017: Zlato na Evropskom prvenstvu u dvorani u Beogradu, postavljanje nacionalnih rekorda i drugi najbolji rezultat svih vremena u Evropi.
• 2018: Prva svetska titula na Svetskom prvenstvu u dvorani u Birminghamu.
• 2019: Zlato na Evropskom prvenstvu u dvorani u Glazgovu.
• 2022: Odbrana titule na Svetskom prvenstvu u dvorani u Beogradu, zlato na Evropskom prvenstvu u Minhenu, Sportistkinja godine u Srbiji.
• 2023: Zlatna medalja na Svetskom prvenstvu u skoku u dalj.

Osim njenih takmičarskih uspeha, Ivana je poznata i po svom vođstvu i zalaganju za promociju sporta u Srbiji. Njeno ime ostaje upisano u anale srpske atletike kao sinonim za izuzetnost u skoku u dalj.

Milica Gardašević

Milica Gardašević je istaknuta srpska atletičarka u skoku u dalj. Njeni uspesi uključuju:

• Zlatnu medalju na Mediteranskim igrama 2022.
• Zlatnu medalju na Evropskim U20 prvenstvima 2017.
• Bronzanu medalju na Evropskim U23 prvenstvima 2019.
• Lični rekord od 6.83 metra na otvorenom (2022) i 6.69 metara u dvorani (2022).

U 2023. godini, Milica je osvojila zlatnu medalju na Evropskim igrama u Chorzówu sa skokom od 6.82 metra i takmičila se na Svetskom prvenstvu u Budimpešti​

Angelina Topić

Angelina Topić je jedan od novih sjajnih talenata Srbije u atletici, specijalizovana za skok uvis. Evo nekih od njenih značajnih dostignuća:

• Postala je seniorska rekorderka Srbije u skoku uvis preskočivši 1.95 m u Atini, jun 2022, čime je popravila nacionalni rekord star 34 godine.
• U Kruševcu, 26. juna 2022, dostigla je visinu od 1.96 m, što je svetski juniorski rekord za atletičarke mlađe od 18 godina.
• Osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu za mlađe juniore u Izraelu i bronzanu na Svetskom prvenstvu za juniore u Kolumbiji 2022.
• Na Evropskom prvenstvu u Minhenu 2022. osvojila je bronzu.
• Proglašena za najbolju mladu sportistkinju Evrope 2022. godine.
• U 2023. oborila je sopstveni i državni rekord Srbije skokom od 1.97 m na mitingu Dijamantske lige u Parizu

Zaključak

Budućnost atletike u Srbiji izgleda obećavajuće zahvaljujući talentovanim mladim atletičarima koji su već postigli značajne rezultate i pokazuju potencijal za dalji napredak. Angelina Topić se ističe kao juniorska šampionka Evrope, sa impresivnim plasmanima na međunarodnim takmičenjima, uključujući Dijamantsku ligu i Svetsko prvenstvo za seniore, te je proglašena za “Zvezdu u usponu” od strane Evropske atletike​. Takođe, Adrijana Vilagoš je također prepoznata kao izuzetan talent, naročito u bacanju koplja, što pokazuje spisak talentovanih mladih atletičara i atletičarki koje je sačinio pomoćnik selektora Srbije, Emir Bekrić​.

Srbija ima ambiciju da postane atletska velesila, kako je naglasio predsednik Atletskog saveza Srbije, što se ogleda i u investicijama u praćenje i razvoj mladih atletičara. Ovi mladi sportisti su već pokazali svoj potencijal osvajanjem medalja na Svetskim i Evropskim prvenstvima u juniorskim i seniorskim konkurencijama​³​. Redovno testiranje atletičara u Atletskoj dvorani, koje obuhvata sveobuhvatne fizičke procene, postavlja temelje za praćenje i unapređenje njihovih sposobnosti.